PASTORALA
Dimitar Anakiev PASTORALA Sneg je pao i sve prekrio stazice, u planini, sela mrtva suncem zablistaše- prazna su ognjišta gde vatra nekad buktaše, krava više nema, ni ovaca, tek kozice. Sneg da gaze jedva mogu samotne bakice, devojke i momci tu što nekad odrastaše u gradiću udaljenom, služe bogataše- ispred kuće: sekira tupa i cepanice. Zaseoke tihe obilaze zveri divlje - lisica ili vukova pratim stazu usku, snega škripa pod čizmama ostade mi slavlje - po duši prebirem vreloj, tu mi je uzglavlje: nazreh, sred divljine hladne, sliku anđeosku, bez crkve i popa, ka prirodi bogoštovlje.